Arhive oznaka: Forest fest

Letu Štuke na Forest Festu

Wooow! – što bi rekli ovi u američkom talentu.

Ajd’ da krenem odmah sa ovim, jednim snimkom što sam napravio:

Imao sam utisak da sam bio potpuno miran dok sam snimao. Ali, ne – emocije su bile jake. Sve se drma. I zaista su drmali, žešće. To je problem kada odete na koncert. Teško je i uživati i snimati.

Dakle, Forest Fest, Beograd, Košutnjak, petak, 26.08.2011. Letu štuke su krenuli nešto posle 23h. Pre njih je nastupala simpatična Natali Dizdar. Ima lep glas, a i muzika je opuštajuća. Inače, ova devojka je danas napunila 19 godina. Jedan deo njenog koncerta sam proveo blizu bine, na panjevima, dok sam ostatak proveo, u skladu sa muzikom, zavaljen u ove ekološke lejzi begove.

To su, kao što vidite, obični džakovi punjeni slamom. Ali čini mi se da je slama, kao prirodan materijal, jako udobna za sedenje i ležanje. Kakva bre memorijska pena. Nisu naši stari bili naivni.

Dino Šaran je vodio koncert u maniru pravog frontmena. Odlično je komunicirao sa publikom i delio joj komplimente (što nije njegov čest običaj). Bio sam u prvim redovima (precizno – drugi red) i atmosfera je zaista bila intimna, što reče Dino: „kao na derneku.“ Pravi je pogodak što su došli na Forest Fest, jer su na ovaj način i svojim fanovima priredili fantastičan spektakl. Zamišljam samo koliko bi to sve oko ambijenta bilo lošije da su nastupili na Bir festu. Čak i prošlogodišnji koncert u Sarajevu, na kome sam bio, nije bio ovako dobar u pogledu ambijenta.
Ne znam koliko sam merodavan da ocenim svirku, ali ja ih mogu slušati bilo kad i bilo gde. U svakom slučaju odlično su uigrani.
Koncert su otvorili pesmom „Kao na Zapad“, da bi zatim nastavili u promenljivom ritmu – lagano („Sami“, „Mali“, „Šutiš“, „Tesla“, „Mjesto za dvoje“), brzo („Brojevi računa“, „Pero papacoder“, „Psycho“, „Paranoja“). Zapazio sam i da je publika izuzetno primila neke pesme koje sam ja možda malo „zapustio“ na plejlistama. Recimo: „Šutiš“ i „Mjesto za dvoje“. Pa možda i „Sunce“. Ako bih morao da pravim neki uži izbor moji favoriti bi bili: „Bella donna“, „Brojevi računa“, „Minimalizam“ „Psycho“, „Tesla“, „Poljubi je dok spava“ (ovu pesmu nisu svirali, moguće zbog dela gde kao gost repuje Remi), „A kad boli“ (ni ovu pesmu sa novog albuma nisu izveli), „Sami“, „Dan, dan“. Eto već preširokog spiska. To samo govori da su žanrovski raznoliki i da za svakoga ima ponešto.
Ne mogu se prisetiti baš svih detalja, ali mislim da su sa novog albuma, pored naslovne numere „Brojevi računa“, odsvirali: „Kravate“, „Ljudi crne puti“ i „Dan, dan“.
„Dan, dan“ je i pesma kojom su završili koncert, a otpevana je na bis koji se sastojao od 4 pesme.

„Dan dan“ je sjajna pesma kojom kritikuju današnju međusobnu otuđenost ljudi. I ne samo otuđenost, već i želju da se bude nešto drugo, nešto nadljudski. U tome veliku ulogu igra internet, jer tu možete biti šta god poželite.

Dosada, opsada, zabava za robove,
Klikni na majmuna on je gluplji od mene,
On je gluplji od tebe.

Perfidno, jeftino, nova koža novi gen,
Sakrij se ne znam te, imaš bolestan nik nejm,
Svi smo kul i svi smo fejm,
Svako igra neki gejm.

Nadao sam se da će još jednom odsvirati „Brojeve računa“, kao što su to uradili u Sarajevu, ali eto… Sve u svemu nezaboravno. E da. Naletim danas i na ovo. Neka, valjda je dobro čuti i drugačije mišljenje.

Iza „štuka“ je nastupio sjajni makedonski bend „Bei The Fish“. Žao mi je što nismo ostali, ali moja žena je imala povređenu nogu i nije mogla dalje da izdrži, te smo otišli odmah pošto su „štuke“ završile.

Juče sam imao priliku da upoznam Ivu (Gunđam po kućama) i Jelenu (@Now_Wave, autor bloga Fragmenti). I ovom prilikom ih pozdravljam. Sjajne devojke. Nadam se da ćemo se još viđati u sličnim prilikama.

Evo dodajem i sjajan Ivin snimak. Dino Šaran i Dejo Ostojić u prvom planu:

Pristigao je još jedan Ivin snimak. Jako dobri Bei The Fish, zaslužuju sve pohvale. Slušao sam ih na onom čuvenom koncertu od 18. juna, ali ovo mi se čini kao još bolji doživljaj…

Kitova peraja, prepelice jaja

Letu Štuke sutra nastupaju na Forest Festu, a ja već duže vremena planiram da napišem nešto o ovom bendu. Postao sam više dosadan ponavljajući da je to moj omiljeni bend sa ovih prostora (ovi prostori=SFRJ).

Pokušaću da sa više interesantnih aspekata analiziram njihov angažman. Možda ću pri tome više staviti akcenat na tekstove i poruku koju šalju nego na samu muziku.

Mi koji ih volimo i slušamo znamo na kako dobar i suptilan način prikazuju opšte stanje u društvu. Uzmimo recimo kompletnu naslovnu numeru sa poslednjeg albuma „Brojevi računa“, koja pored dobrog prikaza stanja ukazuje i na beznadežnost situacije u kojoj se nalazimo:

Ova zemlja je kulisa za predstavu laži,
teatar apsurda za pokisle žabe.
Dok muhe nas jedu u prvom su redu,
svi oni sto karte dobivaju džabe.

Na jednom drugom mestu, u pesmi „Poljubi je dok spava“ kažu:

Banke su bogomolje, jer ne znamo za bolje,
Ko ima nekretnine pliva iznad površine,
Sirotinja se guši, saljeva se brlja,
Modre žene majke, za izbore se srlja.

Kritika nesposobne elite, koju ne zanima ništa osim sopstvenog blagostanja (ako uopšte i znaju šta je blagostanje), na dobar način je prikazana u pesmi „Minimalizam“:

Bogati roditelji ne žale,
za svoju dječicu daće baš sve,
prodaju šume i hidrocentrale
i drže pola države.

Zato im potomci veselo žive,
Ne rade ništa a imaju sve,
Čisti k’o Kain i ruke od svile,
I tuđe gladne godine.

Ovo čisti k’o Kain (lik iz biblije) je genijalno smišljeno, jer se može tumačiti i kao „čisti kokain“, što bi opet dobro oslikavalo realnost.

No, naravno, stanje možda i ne bi bilo tako loše i beznadežno da i mi sami nismo takvi kakvi smo. Mnogo je nas koji klimamo glavom kada se pljuje po političarima, tajkunima, kada se govori o korupciji. A rekao bih da je korupcija blizu 100%. Pa gde su onda oni koji su korumpirani? Tu su, među nama. Sede nekada možda i sa nama. Možda smo to i mi. Ili bismo bili isto to, ako bi nam se ukazala prilika. „Štuke“ su itekako svesne ovoga o čemu govorim i to vrlo dobro provlače kroz svoje tekstove. Obraćaju se oni i svojoj publici, kritički. Kritikuju i sebe. Jednostavno u eri vladavine profita retki su ljudi (ako ih uopšte ima) kojima nije cilj da dođu do više novca. I onda troši – ždranje, šopinzi, letovanje u hotelima za 4 zvezdice… Sledeća faza – letovanje u hotelima sa 5 zvezdica, kuća u mermeru, šoping u Nju Jorku, botoks…

Zapravo, jedini problem je što ovde nema dovoljno novca za sve, pa će većina morati da se zadovolji da sve to prati preko malih ekrana ili časopisa.

Odlučio sam da malo više posvetim pažnju jednoj pesmi koja na prvi pogled (čitanje) može delovati čudno i nerazumljivo. Radi se o pesmi „Psycho“ sa albuma „Proteini i ugljikohidrati“:

Kako, kako živiš u svojoj kući?
Kada frižider ugasi bojler
Ljudi su teret, a kad je teret
Oboje jaje, oboje.

Psycho, svako je psycho
A to je zato što kada bije tada vodu pije više
Da bude čišći, da bude viši
Jer samo snije pakao što grije

Kitova peraja, prepelice jaja
Koga Fashion guru fura na kulturu?
Bestežinske glave, pet minuta slave
Koga sada voli Angelina Joli?

Psycho, svako je psycho
Ako ga pustiš da zagađuje i truje
Jedan život zar je više od miliona, triliona
Koji žive pored mutne vode.

Ni sam nisam siguran da li sam u potpunosti shvatio značenje. U svakom slučaju pesmu bih okarakterisao kao ekološku. Opšti trend kod modernog čoveka je da vrlo često govori o zaštiti životne sredine i ugroženosti prirode. Pri tome suštinski mnogo i ne mari za to. Cilj mu je zapravo da što više troši, a to je upravo ono što direktno utiče na veću zagađenost (psycho, svako je psycho, ako ga pustiš da zagađuje i truje). U svemu tome on zamišlja neki idealan, zdrav život u kome pije puno flaširane vode sa glečera, kako bi mu organizam bio čist. Nema veze što milioni, trilioni žive pored mutne vode, u nehigijenskim uslovima. Ekologija mu dođe kao neka vrsta jeftine zabave, koja vrlo lako pada u zaborav. Ovo jednako važi i za one na Zapadu, kao i za one na Istoku, Severu, Jugu. Nebitno, svet je globalizovan.

Kako da ocenim refren? (Kitova peraja, prepelice jaja / Koga Fashion guru fura na kulturu / Bestežinske glave, pet minuta slave / Koga sada voli Angelina Joli?)

Pa to je ono što se svakodnevno dešava. Prva asocijacija u vezi refrena pesme bili su mi oni časopisi – Glorije, Storije… , kao i mnogobrojne TV emisije tog tipa. Ako se dobro sećam Fashion guru je neki lik sa OBN-a koji vodi jednu takvu emisiju. I, naravno, jako važna, ako ne i najvažnija tema – Koga sada voli Angelina Joli? Ne kritikuje se ovde Angelina i njen humanitarni rad, već se samo ukazuje na važnost pitanja „koga sada voli Angelina Joli?“. A tim pitanjem se bavi čovek današnjice.

Ljudi, dođite na „štuke“ biće sjajno!