Jedan susret sa istinom

U nedelju 24. jula, kao gost BELEF-a najavljen je performans umetnik i fotograf Uve Lajsipen Ulaj. Kako je prenela „Politika“ u svom kulturnom dodatku, Ulaj je trebalo da u Kulturnom Centru Beograda održi radionicu, dok bi performans pod nazivom „Čija je voda“ bio održan isped Delijske česme u Knez Mihailovoj.

Ulaj je našoj, ali i svetskoj javnosti poznat kao dugogodišnji partner Marine Abramović, najpoznatije performans umetnice današnjice. Imajući sve to u vidu privukao me je pomenuti članak iz kulturnog dodatka „Politike“, koji je u stvari bio ekskluzivni intervju sa Ulajem. Rešio sam, naravno, i da posetim njegovu radionicu/performans. Prva čudna stvar koju sam primetio jeste to da u uvodnoj najavi događaja uopšte ne stoji vreme početka performansa. Mislio sam da to i nije tako strašno (manji propust novinara) i da ću tu informaciju vrlo lako naći na internetu. Otišao sam na sajt Kulturnog centra Beograda, ali tamo ni traga o najavljenom događaju. Na sajtu „Politike“ takođe, ništa. Još malo guglanja i opet ništa. Kasnije sam preko „Politikinog“ sajta postavio pitanje o terminu početka ovog performansa i krenuo dalje da čitam intervju.

Onda me je iznenadila Ulajeva izjava sa početka intervjua:

Kada sam prošle godine na izvođenju performansa „Umetnik je prisutan” seo preko puta Marine Abramović, ona je reagovala emotivno, iz razloga samo njoj poznatih… Neki ljudi su pričali da je moje kratko prisustvo bio jedini momenat kada se „ledena dama“ istopila – kaže čuveni svetski performer uoči gostovanja na Belefu. (kraj citata)

„Umetnik je prisutan“ je performans Marine Abramović održan u prestižnoj Njujorškoj MoMA (Museum of Modern Art), koji je privukao jako veliku pažnju umetničke javnosti kao i svetskog jet-seta. Ovaj događaj je označio i uvođenje performansa u umetnički mainstream, a Marinu Abramović ustoličio kao najveću svetsku performans umetnicu.

Ako je Ulaj shvatio poentu tog performansa ne vidim razloga da Marinu naziva „ledena dama“, niti da mu bude čudno što je u susretu sa njim pokazala emocije. Ona jeste i mentalno i fizički dobro pripremljena za svoje performanse, ali to nikako ne znači da je „ledena“ i da ne unosi emocije u performans. Naprotiv.

Zanimalo me je svakako da vidim i neke Ulajeve performanse, kao i da pročitam nešto o najavljenom performansu „Čija je voda“. Ali o tome, na internetu, nisam našao gotovo ništa. Tu je jedan sajt koji nas veoma šturo informiše o biografiji i projektima ovog umetnika. Tu se govori o njegovom poslednjem projektu „Water for All“ („Voda za sve“), koji se bavi nedostatkom pijaće vode na Bliskom istoku. O performansu „Čija je voda“ nigde nema govora. Dakle, blago rečeno, radi se o nekome ko nije napravio ništa posebno u poslednje vreme, a glavne reference vezane su za njegov rad sa Marinom Abramović.

U međuvremenu mi je stigao i odgovor od „Politike“ u kome me novinar obaveštava da je zvao Belef i da je nastup Ulaja otkazan zbog bolesti umetnika.

Na osnovu svega sam zaključio da je u Srbiji mogao da se nađe jednako dobar (ako ne i bolji) performans umetnik ili grupa umetnika.

Koji je onda razlog da se pravi ovaj potez sa Ulajem? Da li taj performans „Čija je voda“ uopšte postoji? Da li je Ulaj uopšte planirao da dođe? Ne bi me uopšte čudio dilentatizam bilo kakvih razmera kada su u pitanju stvari u našem društvu. Svedoci smo mnogih apsurda, tako da još jedan ne bi bio nikakvo čudo.

 

Ipak, zanimala me je pozadina svega. Tako sam pronašao izjavu umetničkog direktora BELEF-a Aleksandra Denića, koju je preneo „Danas“: „organizatori festivala obeshrabrili su se videvši da najveća srpska umetnica Marina Abramović sada nastupa „pod tuđom zastavom“ i nisu se usudili da je pozovu u Beograd. Umesto toga, deo programa festivala činiće njen najbliži saradnik i nekadašnji partner Uve (nadimak Ulaj) Lajsipen.“

Žalosna izjava, najblaže rečeno. Ali još jedna potvrda o tome kakvi ljudi sede na funkcijama i kako je zapravo cela situacija u društvu poražavajuća.

Ako nekome nije jasno, da probam da razjasnim. Marina Abramović rođena je u Beogradu, ali je poreklom Crnogorka (oba roditelja Crnogorci). Čemu onda tvrdnja da je ona srpska umetnica? I da li je to uopšte bitno? Bitno je možda da je, dok je radila u Beogradu, imala loš tretman i da se afirmisala tek odlaskom iz rodnog grada.

„…sada nastupa pod tuđom zastavom i nisu se usudili da je pozovu u Beograd.“

„Nastupa pod tuđom zastavom“ – misli se na činjenicu da je Marina Abramović nedavno uzela crnogorsko državljanstvo. Ne vidim šta je tu sporno i zašto zbog toga nisu mogli da je pozovu?

Crnogorci (crnogorska vlada) su, za razliku od nas (naše vlade), uspeli da shvate značaj Marine Abramović. Tako je crnogorski ministar kulture, lično otišao u Njujork da se sastane sa Marinom Abramović i uruči joj crnogorski pasoš. Ona je prošle godine posetila Crnu Goru, gde joj je isti ministar ponudio kompletan prostor fabrike „Obod“ na Cetinju. Kada su obilazili ovaj kompleks ministar je izrazio spremnost da joj ustupe ovaj kompleks, na šta je ona upitala koji bi deo to bio. Ministar je na to rekao da bi bili spremni da joj ustupe ceo kompleks ukoliko bi imala ideju šta sa tim da se uradi.

Pre nešto više od mesec dana imao sam prilike da razgovaram sa bliskom saradnicom Marine Abramović, koja mi je rekla da je Marina, pre nekoliko godina, imala kontakte i sa tadašnjim ministrom kulture Srbije. Posle načelnog razgovora i obostrane spremnosti na saradnju, Marina se čudila zašto je niko nije dalje kontaktirao. Kada je ponovo stupila u kontakt sa ministarstvom kulture Srbije uputili su je na neku službenicu koja je pitala da li ima skajp nalog da se čuju.

Umetnički direktor BELEF-a na kraju poručuje da ćemo umesto Marine imati Ulaja. Sjajno!

Rekao bih da se već duže vremena ovde govori o nekakvom širenju „istine o Srbiji“.

Čitav događaj sa gostovanjem Ulaja bi zapravo mogao predstavljati performans pod nazivom „Istina o Srbiji“ – najavljuje se dolazak „čuvenog svetskog performera“, kao substitucije za Marinu Abramović, koja nastupa „pod tuđom zastavom“, te zato nismo smeli da je pozovemo; performans umetnik će izvesti performans o kome nema nikakvih podataka, sa nepoznatim vremenom početka; i na kraju, istina, performans se otkazuje.

Onima koji šire tu istinu preporučio bih da pričekaju još malo, kako neko stvarno ne bi došao da vidi kako ta istina izgleda.

Naravno, neki šire istinu za pare, dok drugi to rade iz čisto patriotskih razloga. Ovim prvima bih u svakom slučaju poručio da se malo više pozabave kreiranjem istine koju pokušavaju da šire. Ali ko mene sluša?

I da ne bude zabune – Marina Abramović je spremna da dođe u Beograd. Da li je spremna da se uključi u „širenje istine“? To nisam siguran.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: