Portishead – Roads

Roads

Ohh, can’t anybody see
We’ve got a war to fight
Never found our way
Regardless of what they say

How can it feel, this wrong
From this moment
How can it feel, this wrong

Storm.. in the morning light
I feel
No more can I say
Frozen to myself

I got nobody on my side
And surely that ain’t right
And surely that ain’t right

U životu dolazimo do trenutka kada shvatamo da je naš put jedinstven i da je neminovno da preuzmemo odgovornost i sami se izborimo sa tim, iako nam se čini da to ne možemo.

Put ne postoji i pored toga što su nam govorili šta da radimo – da budemo jaki, uspešni, ispravni.

Naš osmeh, govor, pojava, postaje prazna ljuštura koja stoji prema svetu i kao da osećamo da će svakog trenutka pući. Gde je ta večna osnova koja nedostaje? Da li će nas život razlupati u paramparčad da se nikad više ne sastavimo?

Ta jedinstvena osnova koju posedujemo i koju teško možemo komunicirati sa drugima, vodi nas i na jedinstven put, put koji nikada niko nije prošao i koji nikada niko neće proći. Zato nam o tom putu niko ništa i ne može reći.

Ono-jeidnstveno-što-smo-mi često nije ni tako lepo, ni ispravno. Ulazi u sukob i sa etičkim i sa estetičkim. I zato ćemo biti osuđivani od drugih (I got nobody on my side). Etičko i estetičko nas mogu ubiti mnogo lakše od drugih stvari, ali – “regardless of what they say, we’ve got a war to fight”.

Čini mi se da svako od nas, da bi se zaokružio kao čovek, mora u jednom momentu reći:

How can it feel, this wrong,

From this moment

How can it feel, this wrong.

U istoj ravni sa prethodno izloženim, ova pesma se može tumačiti i kao borba ljudi drugačije seksualne orijentacije za svoj položaj u društvu. Jer, kako seks može biti pogrešan? Kako da shvatim da je pogrešno ono što osećam? Ako nikoga nisam povredio, kako da shvatim da je pogrešno ono-što-sam-ja?

Ja sam ipak skloniji prvobitnom tumačenju pesme. Jer, gay ljudi se međusobno povezuju i bore za svoj položaj, dok ono-jedinstveno-što-smo-mi ostaje usamljeno, ali lepo i ispravno, regardless of what they say.

Beth Gibbons, hvala ti za divno pevanje!

Advertisements

8 responses to “Portishead – Roads

  1. Iva 17. jula 2011. u 13:47

    Interesantno, mene pesma ne asocira ni na šta. Pola njihovih pesama mi je konkretno, pola totalno apstraktno, ovu bih svrstala u drugu grupu.

    • Bojan 18. jula 2011. u 12:37

      Da. U njihovom hitu sa prvog albuma „Glory Box“ stvar je jasna. U odnosu muškarca i žene, žena zahteva jasno iskazanu ljubav, neuvijenu u dvosmislenost racionalnih objašnjenja kojima su skloni muškarci. Traži od muškarca da, makar povremeno, izađe iz klišea koji nam nameće svakodnevnica. Tema ove pesme me podseća na pesmu grupe „Letu Štuke“ – „Poljubi je dok spava“. http://www.youtube.com/watch?v=9KbpFL-In2I

      Međutim, pesma „Wandering Star“ (http://www.youtube.com/watch?v=gEQNAZGoZrw) je sasvim druga priča. Pesma je toliko teška da deluje kao kamen oko vrata koji nas vuče u ambis iz koga se ne možemo izvući. Sami početni tonovi pesme i ono što prati celu pesmu zvuči tako zlokobno, zaštrašujuće i mračno. Kao da se ne nudi nikakav izlaz (blackness of darkness forever). Wandering star – lutajuća, izgubljena zvezda; pali čovek koji traži izlaz biva osuđen od monstruma koji nose maske. Monstrumi sakrivaju svoju suštinu ispod maski, a osuđuju palog čoveka zbog toga što je potpuno razotkriven. Takvom čoveku oni ne stvaraju samo pakao ovozemaljskog života, već mu sa izvesnošću prognoziraju večiti pakao.
      U ovoj pesmi itekako ima veza sa nekim biblijskim tekstovima, ali mislim da se kroz pesmu ne promoviše religioznost. „Oni koji su videli iglene uši“ je jasna asocijacija na biblijski stih iz Jevanđelja (parafraziram – „Teže je smrtniku ući u carstvo nebesko nego kamilu proterati kroz iglene uši“).

      Odmah iza „Wandering Star“ treba poslušati pesmu „The Rip“ (http://www.youtube.com/watch?v=kBOaLjtR4mw) sa njihovog poslednjeg albuma. Jer, ko se slušajući „Wandering Star“ istripovao kao ja, „The Rip“ mu dođe kao melem, ali ne u smislu neke lažne nade. Petnaestak godina, koliko je otprilike proteklo između ova dva albuma Portishead, nije mali period u životu čoveka i kada vidite da je neko prevalio put od „Wandering Star“ do „The Rip“ onda je to svakako razlog da se veruje da veličanstvenost života ispravlja mnoge, teške stvari.
      Wild, white horses
      They will take me away
      And the tenderness I feel
      Will send the dark underneath
      Will I follow?
      Divlji, beli konji – čista, neobuzdana sloboda; odvešće me daleko; nežnost koju osećam potisnuće mrak.
      Na kraju stoji i pitanje. Ali ako poslušamo samu pesmu (nevezano za tekst), koja u drugom delu dobija jedno poletno ubrzanje, neminovno će nas obuzeti optimizam, a time dobijamo i odgovor na pitanje „Will I follow?“. Ovde treba obratiti i pažnju na zvuk gitare na početku pesme, koji postepeno pokriva onaj zlokoban zvuk koji se pojavljuje i u pesmi „Wandering Star“.

      Kao što sam pomenuo 14 godina, koliko je proteklo između ova dva albuma, jeste značajan period u životu čoveka. Postoji jedan pojam koji se zove quarter-life crisis (http://en.wikipedia.org/wiki/Quarter-life_crisis). Prvi album Portisheada bi se mogao poklopiti sa njihovim godinama, kada ta kriza pogađa čoveka (između 20 i 30). Drugi album, naravno, označava da su izašli iz te krize.
      Ipak, kada su pesme u pitanju ne volim ovako racionalizovana objašnjenja, koja nudi psihologija.

      • Iva 19. jula 2011. u 10:58

        Slušam ih od svoje dvanaeste godine, kada su me privukli, interesatno, upravo pesmom Wandering Star. Glory Box mi se svidela, ali me nije navela da tražim da mi neko nabaci ceo album na kasetu.Ali interesantno je kako si sve ovo povezao…i stvarno, čoveče, koliko je vremena prošlo između prvih dvaju albuma…

  2. Bojan 19. jula 2011. u 16:17

    Baš mi je drago da ti se dopao članak i komentar, s obzirom da si počela da ih slušaš mnogo pre mene.
    Napravio sam jednu malu grešku u mom komentaru (što nimalo ne utiče na celinu). Iako sam prvo pomenuo da je pesma „The Rip“ sa njihovog poslednjeg albuma („Third“) iz 2008. godine, kasnije sam sugerisao da je to drugi album. U stvari, drugi album je „Portishead“ iz 1997, a prvi, naravno, „Dummy“ iz 1994. Pesme „Roads“, „Glory Box“ i „Wandering Star“ su sa prvog albuma. Tako je u stvari velika vremenska razlika između prvog i trećeg albuma (14 godina). Imali su i pauzu između 1999. i 2005.
    Ovde je dosta detaljno to opisano (šta da radim, opet wikipedia) http://en.wikipedia.org/wiki/Portishead_(band)

  3. Jelena Perisic 25. jula 2011. u 13:59

    Desila se čudna stvar: pustila sam ovaj video-klip, i ja, koja nikad nisam bila fan Portishead-a, ježila sam se sve vreme, prvo na instrumentalnu podlogu, potom na vokal, i naravno na tekst. Priznajem da me je ovo definitivno nateralo da sednem i da ih preslušam kako valja (spremam se već neko vreme, pa nikako), štaviše, inspirisalo me je.
    Kako ja to vidim, tekst može predstavljati potragu za identitetom, za onim što jesi, i onda borba da se to očuva takvo kakvo je, da opstane, da nekako nađe svoje mesto u svetu. Sviđa mi se mnogo ta tvoja misao o toj “jedinstvenoj osnovi“ u nama i, skopčano sa njom, “jedinstvenim putem“, za koji te ama baš niko ne može pripremiti, nikakva škola, nikakvo formalno obrazovanje (naročito to ne!). Baš to bi trebalo da je čar postojanja, taj put u sebe, u nepoznato (i nije to ništa filozofski ni prepotentno ni metafizički, to bi trebalo da je sasvim normalna stvar, zadatak, borba koju vode svi ljudi, sa sobom i sa svetom, to je osnova postojanja, identitet!), ali, čini mi se da ljudi više beže od toga, nego što bi se upustili u taj put, jer više vole da se uklope, da ne štrče, nažalost… ko im je kriv, ne znaju šta propuštaju…
    Naročito me je pogodilo tumačenje značenja pesme sa aspekta ljudi drugačije seksualne orijentacije, nisam očekivala to, i samo mi je još više pojačalo utisak, i čitavu simboliku. Tragično je što se uopšte ne zna koliko će eona svet protraćiti pre nego što shvati da je svako drugačiji, sa jedinstvenom osnovom, i sa jedinstvenim putem, i da se protiv toga ne treba i ne sme boriti, nego naprotiv, treba pustiti svakoga da bude baš ono što jeste, da ide tim svojim putem i ispunjava svoju svrhu, takav kakav je… pitam da li će sve to jednom biti moguće, ili je to ipak samo utopija… nadam se da nije…
    Pozdrav od Now_Wave!

  4. Bojan 26. jula 2011. u 00:14

    Hvala ti na ovom komentaru. Baš mi je drago da su tekst i video na ovakav način ostavili utisak na tebe. Kada sam otvorio ovaj blog imao sam pre svega u vidu da izrazim neki deo sebe i komuniciram to sa drugima. Pomislio sam kako bi bilo dobro ako bi blog posetilo makar nekoliko ljudi kojima bi se makar neki od članaka dopao i sa kojima bih mogao da imam kvalitetnu razmenu. O nekoj obimnijoj promociji i čitanosti nisam razmišljao, jer se uglavnom ne krećem u krugu ljudi koje bi ovo zanimalo. Naravno, negde moram i da objavim ovo što sam pisao, jer tamo negde možda postoji neko kome bi se to dopalo i sa kim bi mi bilo zadovoljstvo da imam neku razmenu.
    Dopalo mi se ovo kada kažeš: „…ne znaju šta propuštaju…“ Sve ovo o čemu govorimo nije i ne bi trebalo da bude ništa pretenciozno (kako kažeš – prepotentno), ali i ja sam često „oprezan“ da to ne ispadne tako. Ali onda opet više plivam u trivijalnostima svakodnevnice.
    Ne znam da li će i u kom periodu svet postati takav da su sve posebnosti prihvaćene. I da li se uopšte krećemo u tom pravcu? To je možda i nešto što je u sukobu sa nekom univerzalnom estetikom. Kao što je svima teško da vide ili samo čuju da njihovi roditelji vode ljubav, tako je i mnogim strejt ljudima teško da prihvate odnos između istih polova.
    Etika je možda još više neumoljiva od estetike.
    Ono što bi se moglo postići u današnje vreme ili bliskoj budućnosti jeste afirmacija pravila da ljudi ne treba da povređuju i diskriminišu jedni druge.
    Veliki pozdrav za tebe!
    P.S. Razmišljam o tekstu „Bio je to njihov čovek“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: